Potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da će resorno ministarstvo uputiti nalog nadzornom organu za radove na mostu Zemun – Borča da od danas bude mnogo više prisutan na gradilištu i kontroliše radove, jer određeni radovi na mostu “nisu baš onakvi kakvi treba da budu i kakvi su po projektu”.
Prilikom nenajavljene posete gradilištu mosta Zemun – Borča, Mihajlović je Tanjugu rekla da je jedan od razloga njenog dolaska na tu lokaciju da proveri kojom dinamikom teku radovi, kako bi se uverila da li će most biti otvoren za saobraćaj do 27. decembra, kako je i ugovoreno.
– Ministarstvo svake nedelje šalje svoje ljude na sve projekte, dakle na sve infrastrukturne projekte koji se rade. Ljudi iz Ministarstva dolaze takođe na ovaj most. Danas sam odlučila da dođem i ja – rekla je potpredsdenica Vlade Srbije.
Mihajlović je napomenula da predstavnici Ministarstva građevinarstva trenutno razgovaraju sa izvođačem i podizvođačima radova na tom mostu, o potpisivanju aneksa 4. koji znači jedan dodatni novac (oko 2,5 miliona evra) i koji Srbija treba da plati.
– To je jedan od razloga, što smo prosto želeli da vidimo, da li je zaista sve ono o čemu pričamo i dogovaramo, na svim tim sastancima, zaista tako i u praksi – rekla je Mihajlović koja je u obilazak mosta došla sa svojim posebnim savetnikom Milojkom Obradovićem.
– Ono što je moj zaključak danas, to je da ćemo mi tražiti koliko danas od nadzora, koji inače plaća država Srbija i koji je dužan da bude mnogo više na ovom mostu i da vodi računa o svakoj stvari na ovom mostu – najavila je ministarka građevinarstva.
Mihajlović je rekla da su ona i njen savetnik mogli da uoče određene nepravilnosti u izvođenju radova na mostu “koje baš nisu onakve kakve mi mislimo da bi trebalo da budu i kakve su po projektu, a most smo dobro platili”.
Ministarka je kazala da će nadzorni organ danas dobiti nalog da se pojavi na gradilišu mosta i biće upoznat sa njenim primedbama o radovima koje je sama uočila i da on još dodatno pregleda most, kako bi predstavnici Ministarstva građevine mogli još spremnije da sednu sa izvođacecm radova da se dogovore ne samo oko aneksa ugovora, kojim oni traže 2,5 miliona evra za već izvedene radove, nego i onog što nas čeka posle aneksa, a to su oštetni zahtevi.
– Prema tome, ako dobro platimo most i želimo da ga imamo na vreme, onda moramo da imamo i kvalitet mosta – naglasila je Mihajlović.
Govoreći o oštetnim zahtevima izvođača radova, Mihajlović je rekla da postoji predlog izvođača i podizvođača radova za oštetnim zahtevima, koji su preko 30 miliona dolara i dodala da o tome tek treba razgovarati da li će država Srbija to platiti i kako će platiti.
– Takođe, nešto što smo videli tiče se i bezbednosti na mostu, između dve saobraćajne trake. Mi zaista mislimo, da mora da se povede računa o tome. To će biti još jedna od stvari o kojem ćemo razgovarati – ukazala je Mihajlović.
Ministarka građevinarstva je izrazila nadu da će posle redovnih kontrola gradilišta i stalnim dolaskom ljudi iz resornog Ministarstva, radovi na gradilištima infrastrukturnih projekata, koje finansira država po Srbiji, biti i kvalitetniji i na vreme urađeni.
Ministarka Mihajlović je prilikom posete gradilištu mosta Zemun – Borča mogla da se uveri da radnici izvode radove, od ranog jutra i sa nekima od njih je i neposredno razgovarala i čak je i srdačno dočekana, a imala je i prilike i da razgovara predstavnikom kineske kompanije “Čajna roud and bridž korporejšn” i da mu prenese svoja zapažanja i primedbe.
Do kraja ove godine trebalo bi da budu završene pristupne saobraćajnice od Novosadskog do Zrenjaniskog puta, a tokom 2015. godine bi trebalo da budu završene i sve pristupne saobraćajnice u dužini od 21 kilometra, dok bi deonica od Zrenjaninskog do Pančevačkog puta trebalo da bude gotova do septembra 2015.
Radovi na mostu Zemun-Borča, u dužini od 2,2 kilometra, počeli su krajem oktobra 2011. godine.
Glavni izvođač radova je kompanija “Čajna roud and bridž korporejšn.
Ukupna cena mosta s pristupnim saobraćajnicama je oko 260 miliona dolara, a od toga je 85 odsto kredit kineske Eksim banka, a 15 odsto obezbeđuju država Srbija i Grad Beograd.
