Država je ove godine izgubila bitku protiv komaraca koji su nas izujedali kao nikada ranije.
Bezuspešno se tražio novac za nabavku preparata za zaprašivanje, iako još od 2008. godine država poseduje ogromnu količinu sredstva protiv larvi komaraca, piše Politika.
Dve misterije obavijaju tu nabavku. Zbog čega je kupljeno čak 317.500 litara, od čega je potrošena jedva trećina, dok je ostatku istekao rok trajanja? Zašto je od dobavljača preuzet i jedan jedini litar sredstva za koje većina stručnjaka smatra da je beskorisno?
Reč je o preparatu K-stop zrenjaninske firme „Bio-ekološki centar”. Za tri miliona evra kupilo ga je Ministarstvo životne sredine, koje je tada predvodio Saša Dragin. Rok trajanja sredstva je prošao još pre četiri godine, tako da je dva miliona evra praktično propalo, jer je to cena neutrošenih 210.038 litara preparata.
Kupovina toliko velike količine K-stopa pravdana je preporukom Saveta za primenu bioloških, biotehničkih i hemijskih sredstava u zaštiti eko-sistema. Ko su bili članovi tog saveta, ministarstvo još ne otkriva bez obzira na uporna pitanja „Politike”.
Toliko veliki kontingent K-stopa je kupljen zato što je ideja ministarstva bila da se on koristi tokom nekoliko godina, brane se u „Bio-ekološkom centru”. Tada je, tvrde u toj firmi, zaprašivanje komaraca još bilo posao republike. Ali, posle 2008. godine, kažu oni, propisi su promenjeni. Sada je nadležnost za zaprašivanje na lokalnim samoupravama. Njima je K-stop nuđen besplatno od 2009. godine, ali ga ni opštine još nisu potrošile.
U efikasnost K-stopa izgleda da veruje samo njegov proizvođač. Domaći stručnjaci za komarce smatraju da je taj preparat diskutabilan. Najpopustljiviji među njima kaže da je to sredstvo u nekim serijama dobro, ali je u drugim šaržama ispod standarda. Ali, većina tih stručnjaka uzajamno se sumnjiče za nekompetentnost, kao i da su lobisti ovog ili onog dobavljača preparata.
„Bio-ekološki centar” se brani tvrdnjom da ih napada uvoznički lobi, kojem smeta njihov, potpuno domaći preparat, 40 odsto delotvorniji i jeftiniji od stranih, čijom primenom je država, kako tvrde, uštedela milione. Zato je u ovoj priči nemoguće razabrati ko su pozitivni likovi i kome se može verovati, utoliko pre što gotovo niko ne pristaje da bude citiran pod imenom i prezimenom. Ni država tu ne pomaže, jer propisi ne zahtevaju od proizvođača biocidnih preparata, u kakve spada K-stop, da testiraju svaku seriju u akreditovanim laboratorijama.
Poslednji put je država ispitivala delotvornost K-stopa u julu ove godine, i to upravo uzorke 210.038 litara iz 2008. godine. Prema tom nalazu, preparat je efikasan. Deluje čudno što je uopšte ispitivano sredstvo kojem je rok trajanja istekao još 2010. godine. Ali, njegov proizvođač tvrdi da ga je „osvežio” tako da se K-stop sada opet može upotrebljavati.
Analize je zahtevao Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Želeo je, kako kaže, da proveri može li se K-stop koristiti umesto da se, u novčanoj oskudici u koju je upala država, nabavlja novi preparat. Procenjivalo se da je za zaprašivanje potrebno barem dva miliona evra, iz donacija ili republičke kase. Jer, republika je, suočena sa najezdom komaraca posle poplave, obećala da će preuzeti zaprašivanje od lokalnih samouprava, koje su za njega još manje imale novca.
Ministarstvo životne sredine je za analizu „osveženog” K-stopa angažovalo Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
Profesorka Marija Zgomba je potvrdila efikasnost K-stopa 2002. godine da bi zatim postala jedan od najglasnijih skeptika u pogledu efikasnosti kasnijih serija ovog preparata. Njena analiza K-stopa iz 2006. godine pokazuje da je neefikasan i da je ubio manje od polovine larvi komaraca koje su poslužile za ogled. O svojim sumnjama u taj preparat Zgomba je i zvanično izveštavala nadležne u pokrajinskoj vlasti. Još ne može da se načudi što su analize „osveženih” uzoraka iz 2008. godine bile pozitivne. „Ne znam ni na koji bi se način preparat uopšte mogao „osvežiti” nakon što mu istekne rok trajanja” – kaže Zgomba.
