Posle najnovijeg pada cena stanova i kamata za kupovinu nekretnina na kredit, prosečna cena kvadrata otišla je ispod 900 evra
POSLE najnovijeg pada cena stanova i kamata za kupovinu nekretnina na kredit, prosečna cena kvadrata otišla je ispod 900 evra. Istovremeno kamate na stambene kredite pale su ispod pet odsto. Proizilazi da je idealno vreme za rešavanje stambenog pitanja. Ali, zbog male kupovne moći, kupovina stanova na kredit gotovo da je stala, a novi zahtevi uglavnom se odnose na male kvadrature, van centra grada.
Tako je, prema podacima Kreditnog biroa, krajem decembra prošle godine dug građana za stambene kredite iznosio 340 milijardi dinara, a prošlog meseca je bio 360 milijardi. Ovaj rast je pre svega posledica kursnih razlika, odnosno jačanja evra. Malo je banaka, koje čak i finansiraju izgradnju stanova, koje mogu da se pohvale brojem odobrenih stambenih pozajmica.
– Tržište stambenih kredita je u padu za oko 25 odsto u odnosu na isti period lane – kaže Raško Tomašević, rukovodilac za marketing, komunikaciju i poslovanje sa fizičkim licima u Kredi agrikol banci. – Najviše se traže stanovi u novogradnji na rubnim delovima Beograda i u prigradskim naseljima, veličine do 50 kvadrata, dok su kupci uglavnom klijenti u ranim tridesetim godinama. Zbog izgradnje novog mosta Zemun-Borča, ovaj potez je postao interesantan kako za potencijalne kupce, tako i za investitore.
Prema podacima NBS koje su dostavile banke, i do kraja godine se očekuje sve manje stambenih kredita, a samim tim i pad prodatih nekretnina. Od marta do juna ove godine, prodato je samo 1.247 stanova, što je najmanji tromesečni rast od 2007. Prema podacima NBS, i cene stanova su sve niže. Sada je prosečna vrednost 868,4 evra po kvadratu.
– Domaćinstvu sa prosečnim primanjima trebalo bi 9,6 godina da kupi stan od 60 kvadrata – kažu u NBS. – Ovo je računica koja podrazumeva da se celokupna zarada porodice štedi za kupovinu krova nad glavom.
NBS ne očekuje da će do kraja godine doći do neke promene na tržištu nekretnina, kao i stambenom kreditiranju, pre svega jer se očekuje smanjenje zarada u javnom sektoru.
