Uskoro revizija predmeta onih koji dobijaju besplatnu hranu. – Postoji mogućnost da korisnici poboljšaju svoj materijalni i socijalni status, a da to ne prijave, ili da u startu daju lažne podatke
Na „narodnom kazanu” u beogradskoj Mesnoj zajednici Stara Borča, dnevno se podeli oko 400 besplatnih obroka, koji sadrži kutlaču jela od 600 grama, istu toliku količinu hleba, sok, paštetu, jaje i kolač. Stotinak nevoljnika okupi se u ranim jutarnjim satima oko bele kontejner-kućice, i za mnoge od njih ovo je jedini obrok na koji mogu da računaju.
„Marija, opet si donela posudu punu dlaka, razbolećeš se zbog nehigijene”, glasno prekoreva jednu ženu Voja, koji u narodnoj kuhinji u Borči radi već godinu dana.
– Imamo problem sa higijenom kod pojedinih korisnika, koji ne žele da operu kanticu, a često ni sebe – žali se Voja.
Higijenski problemi, ipak, nisu najgori sa kojima se suočavaju radnici u narodnim kuhinjama, saznajemo od ovog radnika narodne kuhinje.
– Stare korisnike već dobro poznajemo. Tako sam i primetio da pojedinci dolaze skupocenim kolima. Na primer „opel astrom” od pet-šest godina, to su kola vredna 4.000–5.000 evra. Dođu i „jugićima”, a ima jedan koji dolazi „be-em-veom”. Skuplji je njihov benzin nego ova hrana – otkriva ovaj radnik.
Voja objašnjava da je reč o desetak slučajeva i da svako od njih uzme u proseku po tri-četiri obroka. Neki od njih rade na crno, neki skupljaju sirovine, ali uglavnom svi dobijaju novac od familije iz inostranstva, tvrdi Voja.
– I sami odu na po mesec dana u inostranstvo, to znam. Procenjujem da je oko 30–40 obroka problematično, dok su ostali korisnici zaista na ivici egzistencije. Zbog ovih neodgovornih hranu ne mogu da dobiju neki kojima je zaista neophodna. Sve što sam primetio, predočio sam Centru za socijalni rad, ali su rekli da ne mogu ništa mimo zakona – objašnjava radnik.
Narodne kuhinje u Srbiji su pod ingerencijom Crvenog krsta, osim onih u Beogradu, koje su u nadležnosti gradske uprave, uključujući i pomenuti punkt u Borči. Distribucija besplatnih obroka, koju već nekoliko godina finansira grad Beograd preko Sekretarijata za socijalnu zaštitu, sprovodi se u 17 opština, na ukupno 51 punktu, za 11.930 korisnika. Nenad Matić, novi sekretar za socijalnu zaštitu grada Beograda, ističe za „Politiku” da su od njegovog dolaska na ovo mesto, 14. avgusta, započete sistematske kontrole u svim oblastima.
– Kao i u drugim vrstama pomoći iz aspekta socijalne zaštite, obaviće se revizija predmeta, kako bi oni koji imaju potrebu za pomoći nastavili da je koriste u što boljem kvalitetu. Da bi neko ostvario ovo pravo, treba da bude nosilac prava socijalne novčane pomoći, odnosno nosilac prava tuđe nege i pomoći, na koju imaju prava stara i nemoćna lica. Postoji mogućnost da u distribuciji ove vrste pomoći bude nepravilnosti, u smislu da nosioci tog prava poboljšaju svoj materijalni i socijalni status, a da to ne prijave, ili da u startu daju lažne podatke. Kroz naše službe vršimo reviziju predmeta i periodične kontrole. Gde god naiđemo na bilo kakvu nepravilnost, preduzimamo mere u skladu sa zakonom. Za ova tri meseca koliko sam na mestu gradskog sekretara, sproveli smo nekoliko postupaka revizije i već imamo rezultate – objašnjava Matić, navodeći primere zloupotreba povlastica Infostana i nalepnica Parking servisa.
Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije, objašnjava za naš list da trenutno u njihovoj organizaciji rade 72 narodne kuhinje van područja Beograda, u kojima se dnevno podeli više od 30.000 obroka.
– Svaki sistem je moguće prevariti. Imamo tročlane komisije, koje čine predstavnici Centra za socijalni rad, lokalne samouprave i Crvenog krsta, i one od predloženih kandidata određuju, prema utvrđenim kriterijumima, ko će biti korisnik. To su lica bez prihoda, korisnici materijalnog obezbeđenja porodice, samohrana staračka domaćinstva, penzioneri sa najnižim penzijama i takozvani granični slučajevi, lica koja minimalno prelaze cenzus – objašnjava stručnjak Crvenog krsta.
Kako napominje, u većim gradovima veća je i mogućnost da neko prikaže lažne podatke o sebi i prikrije imovinsko stanje.
– U manjim sredinama svako zna svakoga i odmah će doći trojica da intervenišu da neko ne ispunjava uslove. Niko ne može da garantuje da su podaci koje dobijamo sto odsto tačni. Ali, nikada nisam videla da neko u bundi čeka da dobije ručak u plastičnoj kofici. Uvek postoje izuzeci, ali je ipak naš narod dostojanstven – objašnjava Dragica Kljajić.
